Šta je koncentracija i zašto je važna?
Pažnja je kognitivna sposobnost usmeravanja i zadržavanja mentalnih kapaciteta na određene spoljašnje, ali i unutrašnje sadržaje. Pažnja omogućava da se zainteresujemo za neki sadržaj, na primer, za ono što govori naš sagovornik, ali i da skrenemo pažnju na nešto drugo – na primer, počne da nam zvoni telefon i mi se javimo. Takođe, ona omogućava da se nakon obavljenog telefonskog razgovora vratimo na razgovor sa sagovornikom, a da u isto vreme možemo da budemo svesni i prostora u kome se nalazimo i onoga što se u njemu događa.
Koncentracija je jedan od elemenata pažnje i omogućava da se usmerimo na sadržaj koji nas interesuje i da na njemu zadržimo pažnju tokom dužeg vremenskog perioda, ignorišući sve draži koje nisu u vezi sa sadržajem i nisu od značaja u tom trenutku. Najčešće se koncentracija vezuje za učenje, ali ona može da bude važna u mnogim ljudskim aktivnostima, na primer u sklapanju neke složene slagalice ili u stvaranju nekog umetničkog dela.
Dobra koncentracija je veoma važna mentalna funkcija jer omogućava da osoba smisleno i kvalitetno obavlja svoje svakodnevne zadatke, a naročito je važna za dete koje polazi u školu.
Kako proveriti da li dete ima dobru koncentraciju?
Pre polaska u školu roditelji mogu da primete kako dete održava pažnju i koliko dugo može da ostane usmereno na određeni zadatak.
Obratite pažnju na nekoliko svakodnevnih situacija:
Omiljena aktivnost
Pre svega, posmatrajte da li vaše dete ima neku aktivnost koju posebno voli i u kojoj uživa. To može da bude neka fizička aktivnost, na primer igra u parkiću, penjanje, ljuljanje, vožnja rolera ili trotineta. Verovatno već znate koliko vaše dete može da provede vremena u jednoj od tih aktivnosti u kontinuitetu, bez prekida. Na primer, kada izađe da vozi rolere, da li se dugo zadržava u toj aktivnosti, da li to traje više od sat vremena, da li se pridružuje drugima i da li uživa u tome. Ako je odgovor potvrdan, to je dobar znak.
Roditelji često misle da su usredsređenost i vremenski kontinuitet važni samo za neke intelektualne aktivnosti, ali to nije tako. Važno je da dete pokazuje interesovanje, istrajnost i dugotrajan angažman koji podrazumeva uživanje i radost deteta, čak i kada su u pitanju fizičke aktivnosti.
Igra
Naročito je za dete važna usmerena i organizovana igra. U njoj dete može da bude samostalno ali i u zajednici ukoliko igra uključuje drugu decu i odrasle.
Da li ste primetili da vaše dete voli da se igra neke određene igre?
Ako vaše dete u usmerenoj igri, bilo da je samo ili u društvu, može da provede više od sat vremena, i to je dobar pokazatelj detetove sposobnosti koncentracije.
Posmatrajte dete u igri. Ako dete dobro prati šta se u igri dešava, trudi se da bude što bolje, ima želju da pobedi, ali kontinuirano prati pravila igre i od njih ne odstupa, to je dobar pokazatelj ne samo sposobnosti deteta da se koncentriše već i njegove socio-emocionalne zrelosti za uzrast.
Zadatak u kući
Sledeći aspekt koji roditelji treba da posmatraju je kako se dete ponaša kada mu zadaju neki zadatak da obavi, neko zaduženje u kući. Posmatrajte da li dete pristaje, odmah pristupa zadatku ili odugovlači i pokušava da izbegne angažovanje. Kada počne da radi to što mu je rečeno, posmatrajte da li radi kontinuirano dok ne završi ili počne pa prekine, počne da se igra ili pređe na neku potpuno drugu aktivnost. Ako u jednoj rečenici zadate detetu dva ili tri zadatka u nizu i on ih obavi bez vašeg podsećanja, to je signal da se koncentracija lepo razvija.
U vrtiću
Dete koje ide u vrtić već u mlađoj grupi dobija zadatke koje treba da obavi. Neki se završavaju u vrtiću, u grupi, dok je za neke potrebno da dete deo zadatka samostalno uradi kod kuće. Pojedini zadaci zahtevaju i angažman i pomoć roditelja, u skladu sa instrukcijama vaspitačica. Veoma je važno obratiti pažnju na to kako se dete ponaša u vezi sa ovim zadacima.
Da li dete, čim vas ugleda prilikom preuzimanja iz vrtića, saopštava šta je uradilo u vrtiću i želi da vam pokaže svoj rad: „Vidi moj rad na panou! Vidi šta sam napravio, sasvim sam!“ Ili vas odmah obaveštava o zadatku koji treba da uradi kod kuće: „Vaspitačica je rekla da treba da napravimo nešto kod kuće. Ako budem dobro uradio, dobiću peticu!“
Ako dete rado završava zadatke koje su zadale vaspitačice, to je već dobar znak. Ako kod kuće preuzima inicijativu da završi neku vrtićku obavezu, traži od vas materijal koji mu je potreban za rad, uključuje vas kada mu je potrebna pomoć i bavi se zadatkom dok ga ne završi, to je odličan pokazatelj da dete već ima solidnu sposobnost koncentracije. Istovremeno, to pokazuje da vaše dete razvija i neke druge veoma važne osobine – odgovornost i istrajnost.
Kako razvijati koncentraciju pre škole?
Veoma je važno razvijati koncentraciju deteta pre nego što krene u školu. Na svakom detetovom uzrastu, čak od prve godine života, roditelji mogu laganim i zanimljivim aktivnostima da razvijaju pažnju i koncentraciju deteta. Ona se ne razvija samo u ozbiljnim zadacima u predškolskom radu već u svim aktivnostima koje dete ima tokom odrastanja. Za koncentraciju deteta izuzetno je važan njegov fizički angažman. Motoričke igre, na otvorenom, veoma su bitne za razvoj deteta, fizički ali i intelektualni. Sve vrste igara u kojima dete učestvuje tokom odrastanja uticaće na razvoj koncentracije.
Komunikacija
Ono što je izuzetno važno a što je takođe gotovo presudno za razvoj detetove pažnje je kako sa njim komuniciraju njegovi najbliži i kakav oblik komunikacije dete pokazuje od najranijeg uzrasta.
Roditelji, uvek razgovarajte sa detetom upotrebljavajući potpune rečenice i složene reči, čak i onda kada ih dete ne razume u potpunosti. Time ne podstičete samo njegovu koncentraciju. Time utičete na razvoj njegovog nervnog sistema i podstičete zrelost deteta, ne samo intelektualnu već i onu koja je jednako važna (a možda i važnija) – socio-emocionalnu zrelost.
Polazak u školu
Pred polazak u školu, tokom pohađanja predškolskog programa, dete se već susreće sa aktivnostima koje su slične onima koje će imati u školi. Počinje da vežba držanje olovke, ne samo za crtanje već i za usmereno oblikovanje određenih linija koje ga uvode u svet pisanja brojeva i slova. To su veoma važne vežbe jer se na njih kasnije naslanja proces opismenjavanja.
Ove vežbe deci obično nisu zabavne, a često su im i teške, pa im jedan broj dece nerado pristupa. Nemojte se razočarati ako i vaše dete pokazuje otpor prema njima.
Međutim, ako dete i pored početnog otpora i nevoljkosti završava zadatke koje je dobilo u vrtiću i može da im bude posvećeno barem pola sata, to je pokazatelj da ima solidne kapacitete za složenije zadatke koji ga čekaju u školi.
Dobro je da roditelji na sve navedeno obrate pažnju pre nego što dete krene u školu. Školski program je zgusnut i često nema mnogo vremena za dodatno uvežbavanje i nadoknađivanje propuštenog. Zato je važno na vreme obratiti pažnju na različite elemente spremnosti deteta za polazak u školu, a ne samo na koncentraciju.
U školi
Kada dete ima slabiju koncentraciju, a već je krenulo u školu, aktivnosti koje iziskuju duže usmereno mentalno i fizičko angažovanje, duže od pola sata u kontinuitetu, za dete će biti teške. Može da se pojavi otpor. Ako je dete, pri tome, manje socio-emocionalno zrelo, teškoće mogu biti još izraženije. Dete može da počne da odbija da radi školske zadatke ili da ih odugovlači unedogled. Neretko se čuje: „Ne znam kakvi su to domaći zadaci, moje dete radi jedan domaći dva sata?!“
Naravno, nijedan domaći zadatak koji dete ima na početku prvog razreda ne bi trebalo da zahteva više od pola sata detetovog rada kod kuće. Problem najčešće nije u složenosti domaćeg zadatka, već u detetovoj nespremnosti da se adekvatno usredsredi na zadatak i završi ga dovoljno dobro u optimalnom vremenskom periodu, odnosno za najviše pola sata.
Zašto pola sata?
Kada dete krene u školu, školski čas traje 45 minuta. U prvom razredu, u toku jednog časa, koji ima uvodni i završni deo, rad deteta zahteva oko pola sata usmerenog i kontinuiranog rada. Zbog toga bi i vreme predviđeno za samostalan rad kod kuće trebalo da bude približno isto.
Ako dete za jednostavan školski zadatak provodi znatno više vremena, važno je razmotriti zbog čega do toga dolazi. Razlog ne mora biti samo slabija koncentracija. Odugovlačenje može biti povezano i sa drugim sposobnostima važnim za uspešno funkcionisanje u školi, kao što su samostalnost, organizacija, istrajnost i socio-emocionalna zrelost. To je široka tema koja zaslužuje posebnu pažnju.
Važno je zapamtiti
Roditelji često pogrešno misle da je jedini pokazatelj detetove dobre koncentracije – da li može da sedi za stolom i nešto crta ili piše tokom dužeg vremena. Međutim, dešava se da dete pokazuje baš takvo ponašanje ali da uopšte nema dobru koncentraciju. Takvo ponašanje upravo može da bude znak sputanosti i inertnosti. Može da bude i deo detetove prirode da mu prija da nije preterano fizički aktivno. Međutim, češće je to pokazatelj dugotrajnog ograničavanja i usmeravanja detetovih aktivnosti.
